Pre nekoliko godina, sa povećanjem ponude
kancelarijskog prostora, vlasnici poslovnih zgrada su shvatili da, kako bi ostali konkurentni na tržištu, moraju da unaprede ponudu u svojim objektima nudeći više pogodnosti i dodajući različite sadržaje u okviru zajedničkih prostorija. Neki su uveli nove pogodnosti, uključujući radne prostore na otvorenom i raznovrsniju ponudu uslužnih sadržaja, kao i restorane sa happy hour opcijom, organizaciju događaja van radnog vremena i druge aktivnosti. Zajednički element je da se „aktiviraju“ zajednički prostori stvaranjem mogućnosti za socijalizaciju između zakupaca i mogućnost rada u prostorima izvan zakupljenog prostora, te su nuđeni sadržaji, poput krovnih terasa i velikih konferencijskih sala, koje su plaćali i koristili isključivo zakupci.
Sa potrebom da se
redukuju troškovi i spoznajom da su mnogi prostori većinu vremena bili prazni, zakupci su shvatili da troškovi i benefiti nisu u istoj srazmeri. Sa druge strane, poslodavcima su bili potrebni takvi prostori za zaposlene iz različitih industrija, ali su postali voljni da ih podele sa drugima kako bi se izbeglo preuzimanje svih troškova.
Tako je započela promena, te su vlasništvo i upravljanje nad tim prostorima sa zakupaca prešli na vlasnike i uvođenje add-on-factora (faktora uvećanja) kao kategorije koja pokriva korišćenje zajedničkih prostora i učestvovanje u trošku održavanja zajedničkih površina od strane zakupaca.
Tržište poslovnog prostora se promenilo poslednjih godina, sa zakupcima koji sve više zahtevaju radno okruženje koje može da privuče obrazovanu i visokokvalifikovanu radnu snagu, uključujući i milenijalce zaposlene za pozicijama, kao što su programeri, planeri, analitičari podataka, softveraši, zaposleni u gejming industriji, i slično.
Sve je više kompanija koje čak i u svojim oglasima za posao koriste sopstveni poslovni prostor kao „dodatni benefit“ za zaposlene.
Dok su nekada radnici bili zadovoljni sa kompaktnijim radnim prostorom i izolovanim pojedinačnim kancelarijama,
danas se veruje da je za kreativnost i produktivnost potrebno imati interaktivnije, kolaborativnije i društveno aktivnije kancelarijsko okruženje. Takođe, pored inspirativnog prostora, zaposleni preferiraju da imaju dodatne sadržaje i u okruženju poslovne zgrade, koji uključuju i zelene parkovske površine gde zaposleni mogu da borave, prostor za odmor i opuštanje tokom radnog dana, sa svim potrebnim sadržajima u kompleksu poput restorana, kafića, apoteke, prodavnice, banke i slično, što pruža zaposlenima više od radnog mesta.
To je ono što će u budućnosti definisati izgled radnih prostorija koji podrazumeva mobilnost, povezanost i dostupnost tehnologije u svakom kutku kancelarijskog prostora, prostore za odmor, opuštanje i zabavu. Ovakav pristup ljudima pruža mnogo više od radnog stola.
U narednom periodu od ključnog značaja će biti da kancelarijski prostor bude dizajniran kao podrška izgradnji odnosa između ljudi i timova, uz kombinaciju sa povremenim radom od kuće.
