Pametno skladištenje – šta donosi budućnost?

Sa sve većim izazovima u lancu snabdevanja i sa povećanjem e-trgovine, dalji razvoj tehnologija i njihova primena na tržištu logistike se nestrpljivo očekuje. Da li skladište može direktno da komunicira sa zalihama ili da samo bira artikle? Možda zvuči kao skladište budućnosti, ali tehnologija je već tu i omogućava nešto što se zove pametno skladištenje.

Šta je pametno skladište?

Inspirisana pametnim fabrikama nastaju i pametna, tehnološki vođena skladišta. Cilj ovih sistema je da obezbede kompanijama vidljivost dostupnih sirovina, repromaterijala, rezervnih delova ili gotovih proizvoda u realnom vremenu.
Pametna skladišta uključuju različite automatizovane i međusobno povezane informacione sisteme kako bi stvorila okruženje u kojem se roba i zahtevi mogu automatski prepoznati, primati, sortirati, organizovati i pripremiti za distribuciju. Za razliku od tradicionalnih, pametna skladišta koriste najnoviju tehnologiju kako bi pojednostavila sve unutrašnje procese.

Prednosti pametnog skladištenja

Pametno skladištenje zahteva ulaganje vremena i novca, ali se većini kompanija takva investicija isplati.
Upravljanje magacinom sa sobom nosi često kompleksne i protivrečne zahteve – konstantnu potrebu za smanjenjem troškova, uz istovremeno povećanje fleksibilnosti, pouzdanosti i efikasnosti. Njih je danas lako pomiriti i omogućiti da rade u najboljem interesu kompanija, a u velikoj meri oslanjaju se na Internet, robotiku i veštačku inteligenciju.
Osnova pametnog skladišta je sistem za upravljanje skladištem (WMS – Warehouse Management System). On se može koristiti kao softver u kompaniji ili kao Cloud usluga – posebna vrsta mreže gde se podaci skladište, čuvaju i može im se pristupiti i van kancelarije sa bilo kog ovlašćenog uređaja – mobilnog telefona, tableta, laptopa.
Sistemi prate svakodnevne operacije skladišta i otkrivaju efikasnost procesa, kao i oblasti koje se mogu poboljšati.

Korišćenje WMS-a može pozitivno uticati i na druge bitne procese kao što su:
• Optimizacija izgleda skladišta
• Smanjenje režijskih troškova
• Pristup kvalitetnim podacima u realnom vremenu
• Pojednostavljeni procesi skladištenja i manje papirologije
• Poboljšana preciznost (manje grešaka)
• Bolja sigurnost i manje povreda
• Bolji odnosi sa dobavljačima i kupcima

U savremenim pametnim skladištima koriste se i roboti, koji često podsećaju na Roombas – robotske usisivače. Proces preuzimanja proizvoda je njihovom upotrebom automatizovan, jer roboti izvrše fizičku isporuku traženih artikala zaposlenima, koji dalje pakuju narudžbine.
Da bi roboti mogli da komuniciraju sa ostalim tehnologijama u sistemu pametnog skladišta potrebna je još jedna komponenta: IoT (The Internet of Things) – mreža „stvari“ u koje su ugrađeni senzori, softver i druge tehnologije u svrhu povezivanja i razmene podataka sa drugim uređajima i sistemima preko Interneta. U skladištima IoT se sastoji od povezivanja senzora sa vitalnim mašinama ili sredstvima preko Interneta, zbog čega je moguće kontrolisati sve pokretne delove u skladištu.
Veštačka inteligencija (AI) je sposobnost mašine da prikupi znanje iz iskustava i deluje na osnovu tih iskustava, a najviše se koristi za povećanje produktivnosti i minimiziranje grešaka. Roboti mogu da koriste veštačku inteligenciju da pronađu najefikasniji način za pronalaženje i odabir proizvoda.

RFID (Radio Frequency Identification)

– radiofrekventna identifikacija – omogućava skladištima da sa papirnih metoda pređu na praćenje artikala u magacinu pomoću digitalnih oznaka. Ovo su male, pristupačne oznake koje se pričvršćuju na proizvode ili palete. RFID koristi tehnologiju koja je zasnovana na radio talasima za snimanje i izveštavanje u realnom vremenu o lokaciji predmeta koje nosi oznaku. Takođe, ovaj sistem polako zauzima mesto čitača bar kodova. Dok su bar kodovi morali da budu precizno usklađeni sa čitačem da bi bili registrovani, RFID skeneri mogu čitati do 1.000 oznaka u sekundi istovremeno, izveštavajući sistem za upravljanje skladištem.

Nosivi uređaji

Zaposleni u magacinu rade u okruženju koje je podložno strogim rokovima i odlikuje ga brz tempo rada. Očekuje se od njih da efikasno obavljaju svoje zadatke koji se ponavljaju. Da bi mogli brzo da se kreću po celom objektu i kontinuirano pristupaju važnim informacijama, često koriste različite nosive uređaje koji su odlično rešenje za pametno skladište. Primeri nosivih uređaja uključuju pametne naočare, slušalice, kao i inovaciju poznatu kao egzoskelet – električno motorizovan aparat, koji se nosi kao prsluk i koji utiče na smanjenje pritiska na telo prilikom podizanja tereta do 30kg.

Kolaborativni roboti

Kolaborativni roboti – „koboti“ su potpuno autonomne robotske tehnologije koje su namenjene da rade sa zaposlenima, a ne da ih zamenjuju. Skladišta koja ih već koriste obično zadržavaju većinu svoje postojeće infrastrukture, ali su u mogućnosti da optimizuju procese pomoću kobota. Koboti ne zahtevaju velike investicije, mogu se koristiti za rukovanje materijalima, kao što su biranje, pakovanje porudžbina i upravljanje zalihama.

Budućnost pametnog skladišta

Pametna skladišta i procesi polako postaju norma u današnjem poslovnom svetu. Ovi objekti su opremljeni naprednim rešenjima koja im omogućavaju da rade efikasnije i samostalnije, što označava prelazak sa sporih, nepromenljivih i reaktivnih lanaca snabdevanja. Predviđa se da će nestati razlika između skladišta i fabrike, jer pametni sistemi sve više dozvoljavaju kompanijama da proizvode artikle na zahtev i odmah pošalju gotov proizvod kupcu.
Implementacijom pametnih procesa skladištenja, kompanije će biti u mogućnosti da pojednostave poslovanje, smanje troškove, povećaju efikasnost, a time i da poboljšaju celokupno korisničko iskustvo.