Trednovi u opremanju kancelarijskog prostora

Pandemija Covid-19 je u poslednje dve godine promenila svet. Mnoge industrije morale su brzo da se prilagode novoj realnosti, koja je uticala na sve segmente našeg života. Mnoge kompanije su pokušale da osmisle i unaprede svoje poslovne prostore, kako bi mogli u najvećoj meri da povećaju zadovoljstvo svojih zaposlenih na radnom mestu. Kako izgleda radni prostor budućnosti? Budućnost posla zavisi od fleksibilnosti, tehnologije i iskustva zaposlenih. Zbog toga sve više kompanija pokušava da preoblikuje radno okruženje i bolje usklade dizajn kancelarija sa svojim brendom i kulturom. Modernizacija radnog prostora takođe pruža jedinstvenu priliku da se zdravlje i blagostanje unesu u svakodnevno iskustvo zaposlenih.

Osnovni zahtev – Vazduh i osvetljenje

Kvalitet vazduha i osvetljenje mogu značajno da utiču na dobrobit i produktivnost zaposlenih. Sa 80-90% dana provedenih u zatvorenom prostoru, gde su koncentracije nekih zagađivača dva do pet puta veće nego na otvorenom, nije iznenađujuće da je prirodno svetlo važan faktor u planiranju kancelarijskih prostora. Pristup prirodnom svetlu je atribut broj jedan koji zaposleni žele u svom kancelarijskom prostoru. Nepravilno osvetljenje remeti cirkadijalni ritam, a prirodna svetlost može imati značajan uticaj na sve, od raspoloženja do kreativnosti i koncentracije.

Osim prirodnog osvetljenja, i kancelarijska rasveta je važna jer utiče na raspoloženje osobe koja boravi u njoj i podstiče maksimalnu produktivnost ukoliko je adekvatno pozicionirana.

Prednosti svežeg vazduha su brojne. Mozak koristi 20% vazduha koji udišemo, tako da svež vazduh na kraju vodi ka jasnijem razmišljanju, fokusu i koncentraciji. Pored psihološke prednosti svežeg vazduha, postoje i fiziološke prednosti. Kada radite u zatvorenom prostoru, disanje ima tendenciju da bude plitko. Kada ste na otvorenom, krećete se, bilo da hodate ili džogirate, to podstiče pojačano dijafragmalno disanje. Udisanje svežeg vazduha ima i druge zdravstvene prednosti. Virusi i bakterije imaju smanjenu stopu preživljavanja kada vazduh stalno cirkuliše. Nekvalitetan vazduh u zatvorenom prostoru može dovesti do raznih oboljenja, uključujući glavobolju, umor, a ponekad i hronične bolesti, kao što su alergije i respiratorne bolesti.

Kraj beskrajnog sedenja

Sve je više naučnih dokaza o štetnim efektima dugotrajnog sedenja na zdravlje. Potvrđena je činjenica da je sedenje postalo uzrok mnogih bolesti, istraživanja povezuju dugotrajno sedenje sa srčanim oboljenjima, dijabetesom tipa 2, rakom i drugim zdravstvenim stanjima, a globalno, 6% smrtnih slučajeva pripisuje se fizičkoj neaktivnosti. Kancelarija budućnosti zbog toga obuhvata fleksibilan dizajn u kome zaposleni mogu da biraju gde i kako će da rade. Ovo zahteva kretanje tokom celog dana u otvorenima prostorima (open space office), privatne kancelarije, sobe za sastanke, telefonske govornice, salone, sobe za rekreaciju i namensku meditaciju, kuhinje i druge zajedničke prostore. Praktične primene ovog principa uključuju takođe ergonomske kancelarijske stolice i stolove za sedenje, koji podstiču dobro držanje da bi se izbeglo naprezanje pri sedenju. Koriste se i hibridni kancelarijski prostori koji podstiču kretanje i smanjuju opterećenje koje se ponavlja.

Više boja i umetničkih dela na radnom mestu

Boja može ostaviti veliki utisak. Iako mnoge kompanije žele da koriste samo svoju korporativnu paletu boja, uvek je preporučljivo da se razmotre i drugi tonovi koji suptilno označavaju za šta su određeni prostori dizajnirani. Meke boje poboljšavaju koncentraciju, a žive boje poboljšavaju saradnju i kreativnost.

Tradicionalne kancelarija su imale ujednačen nameštaj – stolice jedne vrste i sve iste boje. Ova ideja da se sve mora savršeno poklapati je zastarela. Boja na kraju ima značajan uticaj na raspoloženje i produktivnost zaposlenih. Različiti stilovi, brendovi, završne obrade i tkanine kancelarijskih stolica mogu pomoći u stvaranju zabavnog kancelarijskog okruženja za rad.

Stvaranje kancelarijskih enterijera u kojima se zaposleni mogu osećati opušteno i prijateljski, može se postići i na druge načine, kao što su umetnička dela. Umetnički rad na radnom mestu ima brojne pozitivne efekte. Ima snažan uticaj na mentalno zdravlje i blagostanje stvarajući osećaj smirenosti, poboljšava produktivnost, kreativnost i raspoloženje u kancelariji. Umetnost je takođe ključni deo identiteta brenda kompanije. Formira jedinstvene elemente na radnom mestu koji kancelariji daju autentičan osećaj, osećaj zajednice i pripadnosti.

Stvaranje tihih prostora

Uz sve prednosti kancelarije otvorenog tipa, postoje i izazovi. Studije su pokazale da više od 50% ljudi ima poteškoća da se koncentriše u kancelarijama otvorenog tipa. Prema Svetskoj Zdravstvenoj organizaciji (WHO), buka je potcenjena pretnja koja može i da izazove ozbiljne zdravstvene probleme i ometa radni efekat. Žalbe zbog bučne kancelarije često se odbacuju prebrzo. Kompanije mogu da ublažavaju buku kroz tepihe, nameštaj i plafone, koji su dizajnirani da apsorbuju zvuk, sisteme za maskiranje zvuka, kao i odvajanjem namenskih prostora za takozvane gluve sobe, gde zaposleni mogu obave posao, sastanak ili razgovor u miru.

Biofilni kancelarijski prostor

Kompanije koje razmišljaju unapred prihvataju biofilni dizajn sa prirodnim osvetljenjem, prirodnom ventilacijom, pogledom na prirodu i biljni svet, od zelenih zidova i biljaka u saksijama do korporativnih bašta i radnih prostora na otvorenom. Kakvu korist ima kancelarija od unošenja prirode u zatvoreni prostor? Ne samo da biljke utiču na pamćenje, takođe mogu uticati na raspoloženje zaposlenih, snižavaju nivo stresa i imaju razne druge zdravstvene prednosti. Ovaj princip interakcije sa prirodom je ugrađen u kancelariju u obliku biofilnog dizajna kancelarije, od uključivanja biljnog sveta u različite delove kancelarije do živih zidova i vrtova na krovovima. Biljke imaju brojne prednosti, uključujući odvajanje i zoniranje kancelarijskog prostora, poboljšanje estetike kancelarije i poboljšanje kvaliteta vazduha.

Fokus na zdravlje i dobrobit

Tema dobrobiti na radnom mestu postoji oduvek, ili se bar tako čini. Iako se ovo nekada smatralo pomodarstvom, danas postaje značajna tema u svim organizacijama. Ovo je posebno važno postalo nakon pandemije, sa povratkom zaposlenih u kancelarije. Sve više kompanija postaje svesno o zdravlju i usvaja proaktivne programe unapređenja dobrobiti na radnom mestu. Promoviše ih kao deo paketa zapošljavanja na konkurentnom tržištu kako bi privukli najbolje talente, koji žele da rade u najboljem mogućem okruženju. Kao rezultat toga, dobrobit na radnom mestu se pomerila na vrh prioriteta zaposlenih. Ali dobrobit na radnom mestu znači različite stvari za različite organizacije. Radno mesto danas je nešto na šta treba paziti, usredsređeno je na pojedinca i to se verovatno neće promeniti u skorije vreme kako dobrobit na radnom mestu bude postala sve važnija. Kompanije su takođe shvatile da je stres izazvan na radnom mestu najveći zdravstveni problem sa kojim se zaposleni suočavaju i da posledično rade na stvaranju opuštenijeg i zdravijeg radnog okruženja za sve.

Dok poslodavci preispituju svoje radne prostore, ključna komponenta blagostanja je u prvom planu: društvena povezanost. Prema mnogim izveštajima podrška socijalnom zdravlju na poslu je relativno niska, a samo 34% dizajna radnog mesta podržava socijalizaciju. Briljantno dizajniran prostor koji odgovara brendu poslodavca i uključuje oblasti za društvenu interakciju može stvoriti istinski osećaj pripadnosti među zaposlenima.