Različite generacije na radnom mestu

Sa toliko različitih generacija na radnom mestu – prvi put u istoriji imamo četiri generacije koje rade rame uz rame (Bejbi bumeri, Generacija X, Milenijalci i prva generacija Z) – posao nikada nije bio raznovrsniji. Zaposleni iz mnogih generacija sada dele poslovni prostor. Ali to ne znači nužno da dele ista očekivanja o tome kako taj poslovni prostor treba organizovati.
Svi zaposleni u kancelariju donose svoja jedinstvena životna iskustva i pogled na svet, koji je delom oblikovan i njihovom generacijom. Radno mesto obuhvata više starosnih grupa i demografskih kategorija. Vreme kada ste rođeni pomaže u uniformisanju vaših vrednosti, zajedno sa načinom na koji komunicirate i pristupate svojoj karijeri. Ovo može dovesti do „generacijskih jazova“ između grupa uprkos sličnoj radnoj etici.
Generacijske razlike u kancelariji obično postaju izazov kada stilovi komunikacije i očekivanja nisu usklađeni. Poslodavci mogu da prevaziđu ove izazove korišćenjem fleksibilnih alata i modela radnog mesta koji mogu da se prilagode različitim stilovima rada.
S obzirom da Boomeri planiraju da se još zadrže i generacija Z probija put do radnog mesta, radna mesta sa više generacija su „nova normalnost“ u doglednoj budućnosti. Ovo može da predstavlja izazov za poslodavce u prihvatanju generacijskih raznolikosti. Fleksibilno radno mesto je budućnost rada i koristi svim generacijama na radnom mestu.

Bejbi bumeri: rođeni između 1946 – 1964

• Generacijski nadimak iz procvata posleratnih rađanja sredinom veka
• Više muškaraca je pohađalo fakultet
• Penzionisani ili se približavaju starosnoj dobi za penzionisanje

Odrastali su radeći na tradicionalnim radnim mestima, svoje karijere započeli su bez tehnologije koju danas uzimamo zdravo za gotovo.
Najmlađi Bumeri još su u svojim kasnim 50-im godinama i u radnoj su snazi, i čine 25% radne snage (65% njih planira da radi posle 65 godina).
Obično su lojalni zaposleni i često imaju decenije iskustva i znanja. To ih čini neprocenjivim i pouzdanim članovima tima. Odrastajući mnogo pre pojave SMS-a ili e-pošte, više će voleti sastanke uživo.
Mnogi Bumeri gravitiraju ka tradicionalnijim radnim mestima, manje su skloni da koriste opcije poput fleksibilnih radnih mesta ili „shared deska“.

Generacija X: rođeni između 1965 – 1980

• Nisu rođeni odmah nakon rata i nisu bili izloženi savremenoj tehnologiji u detinjstvu
• Cene ravnotežu između posla i privatnog života

Generacija X žudi za fleksibilnim radom. Oni su na sredini karijere i često se nalaze na rukovodećim mestima i postaju donosioci odluka.
Ova generacija je odrasla uporedo sa evolucijom personalnog računara, ali mnogo pre pametnih telefona i interneta. Iako su bili stariji kada je tehnologija postala dominantna u poslu, oni su veoma tehnički potkovani.
Sa iskustvom u starijim, ali i novijim kancelarijskim postavkama, generacija X se podjednako oseća prijatno u interakciji licem u lice kao i u digitalnoj komunikaciji. Oni uglavnom preferiraju bilo koji oblik komunikacije koji je najefikasniji za zadatak koji im je na raspolaganju.
Zbog porodičnih obaveza i želje za autonomijom i kontrolom, hibridni rad se sve više dopada generaciji X.

Generacija Y – milenijalci: rođeni između 1981-1996

• Vrhunac detinjstva početkom 2000-ih
• 39% ima diplomu ili više
• Više žena je pohađalo fakultet
• 53% milenijalaca trenutno živi kod kuće

S obzirom na njihov broj i uticaj, skoro je nemoguće analizirati generacije u kancelariji bez pokrivanja milenijalaca. Najveća generacija koja trenutno radi, očekuje se da će činiti 75% globalne radne snage do 2025. godine.
Milenijalci su famozno prva generacija koja je zaista orijentisana na tehnologiju. Odrastali su uz lične računare, koristeći internet i pametne telefone u svojim ranim godinama. Kao takvi, mnogi u ovoj generaciji preferiraju e-poštu, poruke i tekstualno dopisivanje u odnosu na interakciju uživo i telefonske pozive. Ovo čini integrisanu komunikaciju na radnom mestu neophodnom.
Milenijalci takođe preferiraju posao koji je smislen i podrazumeva saradnju između timova. Ovo je generacija koja je pomogla da se uvedu novi trendovi na radnom mestu kao što su stolovi za stoni tenis, bilijar ili “lazy bags“. Takođe su prihvatili ozbiljnije opcije kao što su „shared desk policy“ (opcija deljenja radnih mesta/stolova), „open space“ prostori, kao i rad zasnovan na aktivnostima.
Milenijalci takođe vole hibridan model u organizaciji posla, kao i agilnost u načinu rada. Žele kontrolu nad svojim rasporedom i radnim zadacima, uz dobar balans između posla i privatnog života. Flekjobs istraživanje je pokazalo da je 78% milenijalaca reklo da bi ih fleksibilne opcije rada učinile lojalnijim kompaniji, dok bi njih 70% razmotrilo napuštanje posla bez fleksibilnih opcija.
Dok su radili od kuće, milenijalci su imali više izazova, za razliku od generacije X, verovatno delimično i zato što mnogi iz ove generacije trenutno imaju malu decu. Ovo naglašava potrebu da svim zaposlenima treba da se nude fleksibilne opcije. To je takođe podsetnik da mnogi faktori, a svakako ne samo generacija, utiču na potrebe radnika.

Generacija Z: rođeni između 1997-2012

• Najtolerantniji na različitosti
• 5% ukupnog radnog stanovništva
• Odrasli uz tehnologiju

Generacija Z – Zoomers je najmlađa generacija u aktivnoj radnoj snazi jedne ekonomije. Ovo je prva generacija pravih „digitalnih domorodaca“. Oni su iskusili računare, internet i pametne telefone od rođenja ili svojih najranijih godina. Oni se takođe zapošljavaju sa manje radnog iskustva nego prethodne generacije.
Zumeri su generacija koja ceni različitost, društvenu odgovornost i smislen rad. Takođe vole redovne i stalne povratne informacije od svojih nadređenih.
Imaju tendenciju da rade individualno i da se samousmeravaju. Obično žele određenu fleksibilnost u načinu na koji rade svoj posao i u svom radnom vremenu, što ih čini glavnim kandidatima za agilan rad. Takođe vole multitasking i rad na više projekata odjednom.
Pošto generacija Z ceni nezavisnost i samostalan rad, oni preferiraju sopstveni poslovni prostor, u odnosu na prostore za saradnju u kojima uživaju milenijalci. Zanimljivo je da 53% generacije Z preferira sastanke uživo umesto mejlova i online sastanaka.

Raznolikost današnje radne snage znači da retko postoji samo jedan pristup radnim mestima.
Većinu politika firmi napisali su Bejbi bumeri kako bi odražavali njihov sopstveni stil rada — standardni dan u kancelariji sa dosta vremena za komunikaciju uživo. Dolazak milenijalaca je značajno poremetio radna mesta – tražili su stvari poput fleksibilnih radnih aranžmana i progresivnih radnih mesta.
Poslodavci koji žele da regrutuju i zadrže radnike novih generacija moraju da imaju sofisticiranu novu tehnologiju koju će da ponude. Nedavna anketa je pokazala da je 16% zaposlenih koji pripadaju generaciji Z i milenijalcima već dalo otkaz ukoliko im nije data odgovarajuća tehnologija za obavljanje posla, dok je 34% njih odbilo poslove ako su u kompaniji koristili zastarela tehnološka rešenja.
Možemo samo očekivati da će ovi brojevi da rastu kako tehnologija bude sve više integrisana u kancelariju. Ako kompanije žele da privuku i zadrže vrhunske talente, dani korišćenja starih tehnoloških rešenja su prošli.
Ali postoji jedna važna sličnost koja obuhvata sve generacije, bilo da se radi o starijim ili mlađim radnicima. Svaka generacija u određenoj meri preferira fleksibilno i agilno radno okruženje. I kao što je pandemija jasno pokazala, budućnost je hibridna. Kompanije koje nude fleksibilne i hibridne opcije radnog mesta su one koje će najverovatnije uspeti u današnjem svetu.