Koji trendovi danas oblikuju tržište stambenih nekretnina?

1. Kupovina stana postaje digitalna

Pronalaženje nekretnine putem društvenih mreža i drugih digitalnih platformi u poslednjih 5 godina poraslo je za 23% na globalnom nivou. Pandemija je ubrzala digitalizaciju u svim oblastima i tržište nekretnina nije izuzetak, a pojedini kupci su se odlučili za kupovinu nekretnine online, bez da su prethodno ušli u prostor. Zahvaljujući digitalnim mogućnostima, kupci su bili u mogućnosti da virtuelno obilaze nekretnine koristeći 3D prikaze stanova, dron i video snimke, kao i o virtuelne ture kroz nekretnine i okruženje u kojima se one nalaze.
Posrednici u prodaji stanova, poput agencija i konsultantskih kuća, kao i sami investitori, značajno su usavršili digitalne platforme za kupovinu stanova. Virtualni obilazak nekretnine nije jedini aspekt kupovine koji je postao digitalan. Investitori i agencije, kao prodavci ili posrednici u prodaji, nude opciju pretraživanja stanova preko aplikacije, kao i uslugu finansijskog savetovanja u smislu prikupljanja ponuda od banaka i traženja najpovoljnije opcije za kreditne kupce. Dodatno, na razvijenijim tržištima, banke i druge finansijske institucije nude opciju dobijanja hipoteke online, a u poslednjih 5 godina ovakve transakcije na globalnom nivou porasle su čak za 46%. Milenijalci, koji su poznati po tome što se oslanjaju na društvene mreže, takođe se okreću tehnologiji kako bi se odlučili za kupovinu nekretnine, posebno kako bi se dodatno informisali o detaljima projekta i njegovim prednostima i nedostacima. Naime, stanari pojedinih projekata imaju grupe na društvenim mrežama, gde se može saznati mnogo korisnih informacija, od kojih neke mogu biti odlučujući faktor pri kupovini nekretnine, odnosno odustajanju od iste.

2. Preoblikovanje navika: Život u predgrađu i rast broja digitalnih nomada

Iako je tokom 2020. godine pandemija podstakla migraciju stanovništva u predgrađa, trend odustajanja od života u velikom gradu se održao i nakon zdravstvene krize. Kao potvrda toga dolazi veliki broj luksuznih kompleksa koji se grade u prigradskim opštinama Beograda, poput Grocke, Sopota, Mladenovca, a takođe i u opštinama i gradovima u Srbiji poput Inđije, Iriga, Beočina, Novog Sada, Sremskih Karlovaca, i dr., o čemu svedoče i najnoviji zvanični podaci o prometu kuća i vikendica za 2023. godinu.
Osnovni razlog za razvoj ovog trenda su prvenstveno promene u konceptu rada. Prema istraživanju naše kompanije, značajan broj zaposlenih se vratio u kancelarije u 2023. godini. Međutim, iako je procenat kompanija koja praktikuju isključivo rad od kuće pao ispod 10% u 2023. godini, hibridni model rada trenutno praktikuje oko 50% kompanija u Beogradu. Zaposleni kojima je omogućeno da kombinuju rad od kuće i rad iz kancelarije, u mogućnosti su da rade u mirnijem okruženju u prirodi te da spoje ugodno sa korisnim.
Takođe, povećao se i broj digitalnih nomada. Naime, freelanceri kojima priroda posla omogućava da rade od kuće ili bilo kojeg dela sveta, postojali su i ranije, međutim, promene u trendovima rada doveli su do masovne pojave rada sa udaljenih destinacija, često i inostranstva. Trend je toliko zastupljen da su pojedine zemlje menjale zakone o radu i boravku stranaca, kako bi privukle strane radnike-digitalne nomade i olakšale njihov boravak u toj zemlji. Na taj način se podstiče tržište zakupa nekretnina, dok su neki hoteli prenamenili deo svojih smeštajnih kapaciteta digitalnim nomadima, posebno u periodu kada su hoteli, usled ograničenog kretanja, beležili negativne trendove u posećenosti i noćenjima. Dodatno, ovakav koncept omogućio je hotelima i privatnim zakupodavcima da održe popunjenost smeštajnih kapaciteta i van turističke sezone. Primer iz regiona su Hrvatska i Crna Gora, gde je u Zadru hotelski lanac Falkensteiner otvoreno prvo selo za digitalne nomade sa 20 mobilnih kućica i coworking prostor za socijalizaciju, networking i sastanke. Dodatne aktivnosti koje im se nude su SPA, teretana, restorani i usluga pranja veša. Vlada Crne Gore usvojila je Program privlačenja digitalnih nomada kojim se promoviše Crna Gora kao destinacija atraktivna za ovu vrstu radnika, odobrava im se boravak i definišu poreske olakšice na prihode koji ostvaruju radeći za strane kompanije.

3. Stambeni kompleksi kao najpoželjnija opcija za stanovanje

Stambeno tržište u Beogradu i Srbiji polako ali sigurno hvata korak sa svetskim trendovima u izgradnji stambenog prostora. Naime, poput razvijenijih evropskim prestonica, Beograd, ali i svi veći gradovi u Srbiji, svedoče planskoj izgradnji velikih stambenih kompleksa, posebno zatvorenog tipa (kondominijum) sa brojnim sadržajima koji su stanarima neophodni za svakodnevni život. Ti sadržaji podrazumevaju ponudu maloprodajnih lokala koji zadovoljavaju osnovne potrebe stanara poput prodavnice, pekare i apoteke, zatim lokali poput kafeterija i restorana, frizera, a često i zdravstvene usluge poput privatnik poliklinika, stomatologa i sl. Luksuzniji kompleksi nude i luksuznije sadržaje poput recepcije i portira, spa zone u sklopu kompleksa sa bazenom i teretanom, sportska igrališta, parkove i zelene površine sa dečijim igralištem ili teretanom na otvorenom namenjene isključivo stanarima. Takođe, naglasak je i na sigurnosti stanara, pa ovakvi projekti uvek imaju i profesionalno obezbeđenje i video nadzor, kao i kontrolisani pristup kompleksu. Cilj je da se budućim stanarima u njihovom životnom prostoru pruži sigurnost, privatnost, komfor i svi sadržaji koji su mu potrebni za svakodnevni život.

4. Odlaganje samostalnog života utiče na tržište zakupa

U prethodnom periodu svedočimo snažnoj ekspanziji tržišta zakupa stambenog prostora, posebno zahvaljujući migracijama stanovništva i uvozom radne snage. Pored predstavnika stranih kompanija, koje otvaraju svoja predstavništva u Beogradu i radnika deficitarnih zanimanja koji se uvoze, zakupci stanova u Beogradu su takođe i stanovnici iz unutrašnjosti koji se doseljavaju u glavni grad zbog studiranja ili zaposlenja. Radi se o zakupcima koji zakup sklapaju na određeno vreme, dok im traje školovanje ili projekat na kojem rade, odnosno mandat ili diplomatska misija u našoj zemlji.
Kada je reč o dugoročnom zakupu, kojim neko rešava svoje stambeno pitanje putem zakupa jer nije u mogućnosti da kupi nekretninu, dolazimo do podataka koji su vrlo negativni u odnosu na prosek EU. Naime, u glavnom gradu Srbije, mladi se sve kasnije odlučuju na osamostaljenje i život van roditeljskog doma, čak i kada nađu prvo zaposlenje. Studentima je takva praksa potpuno strana, s obzirom da su satnice za studentske poslove niske i studenti ne mogu priuštiti samostalan život tokom studija. Prema istraživanju Eurostat-a iz 2021. godine, mladi u Srbiji imaju u proseku 31 godinu kada odluče da napuste roditeljski dom, što je značajno iznad EU proseka, budući da u Evropskoj uniji mladi napuštaju kuću svojih roditelja sa 26 godina. Nedostatak adekvatnih sredstava za iznajmljivanje stana, kao i nestabilni poslovi na početku radnog veka su glavne prepreke za samostalnost mladih, koji iskorak u samostalan život uglavnom odlažu do ulaska u vanbračnu ili bračnu zajednicu. Iz tog razloga, na tržištu zakupa stambenog prostora najveću kategoriju zakupaca čine zaposleni i oni koji se u Beograd i Srbiju doseljavaju zbog zaposlenja.

5. Zelena gradnja u fokusu

U ovom trenutku, usled suočavanja čovečanstva sa globalnim zagrevanjem, velikim zagađenjem i smanjenjem zelenih površina usled masovne urbanizacije, jedna od „vrućih“ tema u sektoru građevinarstva je zelena gradnja, trend koji postaje sve zastupljeniji i u Srbiji. Iako je čak 85% zgrada u Srbiji energetski neefikasno, jer je građeno u periodu između 60-tih i 80-tih godina prošlog veka, pomaci u standardima gradnje su vidljivi, posebno kroz izgradnju energetski efikasnih zgrada i stambenih kompleksa. Energetski efikasna zgrada troši manje energije, ali na efikasniji način, a da pri tome ne narušava osećaj udobnosti i ne umanjuje uslove za rad i život ljudi, povezan sa merama štednje. To se postiže dobrom izolacijom fasada, zamenom vrata i prozora na zgradama starije gradnje, boljom izolacijom krovova i konstrukcija između spratova, postavljanjem solarnih panela na krovove, kao i korišćenjem sirovina i materijala u izgradnji, a koji se brzo obnavljaju. Na taj način se smanjuje utrošak energije za grejanje i hlađenje i doprinosi se zaštiti životne sredine kroz smanjenje emisije štetnih gasova. Veća potrošnje toplotne energije ne odražava se loše samo na životnu sredinu i zagađenost vazduha, nego i finansijski opterećuje domaćinstva. Dodatno, sve veći broj stambenih projekata se gradi sa ugrađenim smart-house sistemom, kojim se omogućava kontrola izvora energije i njihova potrošnja i kada nismo u svom domu.